Rodjen 1973. godine u Smederevskoj Palanci  u kojoj je, krajem ‘80 i početkom ’90 postojala velika punk-HC-rock scena. I sam deo te jedinstvene pojave, svoje prve pesme (u nedostatku sluha), pisao je za potrebe palanačkih bendova (pre svega, psyhobilly orijentacije). Vrhunac svog doprinosa palanačkoj sceni svakako je bila saradnja sa Six Pack-om kada je 1994.g., ovaj, sada već legendarni bend, tražio svoj novi pravac, a dve, od nekoliko izvođenih pesama je pronašlo svoje mesto na prvom albumu . Nedugo zatim pisanje tekstova u  Six Pack-u preuzima Miki Pack Radojević ,a Radović nastavlja svojim putem.

     Teme Radovićevih pesama, iako, naizgled sirove, socijalnog karaktera, zapravo su prožete dubokim emocijama, smelo izraženim, kroz nevezani stih koji preovladava njegovim pesmama, a koji je, svakako doprineo neposrednijem kontaktu sa čitaocima.
     Neprolaznost pesme, kao jedan od krajnjih ciljeva svakog pesnika, Radović pokušava da postigne opisivanjem dogadjaja u prvom licu i vodjen ličnim iskustvom ne štedeći nikoga, pa ni sebe, te su mnoge pesme, koje su nastale pre desetak i više godina, ponovo aktuelne, kako u smislu dnevnih problema i anomalija društva, tako i u smislu odrastanja i sazrevanja ljudi anarhističkog i buntovnog duha.
    Teško je reći da ima svoje uzore ali pisci i pesnici koji su najvise uticali na njegov rad su: Charles Bukowski, Djordje Radović, Meša Selimović, Dragoslav Mihailović , Ivo Andrić…
    Učesnik je mnogih festivala, a svakako najzapaženije nastupe beleži na „Ratkovicevim vecerima poezije“ (Bijelo Polje), „YU Poet festivalu“ (Vrbas) i „Danima Gordane Todorović “(Svrljig).
    Do sada je objavio dve zbirke pesama, “Do vrha piramide” – 1995.g. i “O čemu je reč” – 1998.g., treća zbirka pesama “Obične pesme o običnim stvarima”, iako nastala krajem devedesetih, još uvek nije ugledala svetlost dana.
NN